B I L T E N V E S T I
09. MAJ 2008.
SRBIJA – sednicA vlade / ssp I energetski sporazum sa rf
USVOJEN PREDLOG ZA RATIFIKACIJU SSP, BEZ KOSTUNICE I MINISTARA DSS-NS
BEOGRAD, 9. maja 2008. (Beta) Vlada Srbije usvojila je danas glasovima ministara iz DS i G17 plus predlog zakona o ratifikaciji SSP sa Evropskom unijom, a za vreme glasanja iz sale su izasli premijer Vojislav Kostunica i ministri iz DSS-NS. Kako saznaje agencija Beta, nakon sto je na dnevni red stavljen predlog zakona o ratifikaciji SSP, iz sale su izasli Kostunica i ministri a sednicu je vodio potpredsednik Vlade Bozidar Djelic. Prema ranijim najavama iz DS, vlada ce uputiti predlog tog medjunarodnog sporazuma na ratifikaciju novom sazivu parlamenta.
VLADA JEDNOGLASNO ZA PREDLOG O ENERGETSKOM SPORAZUMU
BEOGRAD, 9. maja (Tanjug) - Vlada Srbije jednoglasno je danas usvojila Predlog zakona o potvrdjivanju sporazuma Srbije i Rusije u oblasti energetike, potvrdjeno je Tanjugu u Vladi Srbije. Pre toga su u delu sednice Vlade - koju je vodio vicepremijer Bozidar Djelic, a u odsustvu premijera i ministara iz D S S i NS - ministri iz DS i G 17 Plus utvrdili Predlog zakona o potvrdjivanju SSP.
DJELIC: NA SEDNICI VLADE CU POKAZATI SPORAZUM
BEOGRAD. 9. maja (Tanjug) - Potpredsednik Vlade Srbije Bozidar Djelic izjavio je da ce na danasnjoj sednici Vlade Srbije pokazati ministrima tekst sporazuma koji je potpisao pre dve sedmice u Luksemburgu. " Ti tekstovi su na sajtu i moci ce svako da ih pogleda, a clanovima vlade cu pokazati tekst kako bi se uverili da je to ono sto je potpisano", rekao je Djelic novinarima posle ceremonijalne dodele sredstava iz Programa internacionalizacije domacih preduzeca u Skupstini grada koju je organizovala SIEPA. On je kazao da je "velika sramota da premijer jedne zemlje kaze da EU potpisuje nesto tajno sa Srbijom i da posle pet minuta iz EU dodje demanti te tvrdnje". Djelic je rekao da EU po svom statutu nikada ne sme nista tajno da radi i da su "ovi teksti u istovetnom obliku parafirani u novembru prosle godine govori u prilog tome da su potpisani sporazumi istog sadrzaja". Prema njegovim recima, neistiniti su i navodi da je "lose ispregovaran energetski sektor", koji se tice tog sporazuma, ocenivsi da je taj deo mozda i najbolje ispregovaran, a pregovarali su ga ministri Aleksandar Popovic i Radomir Naumov. Djelic je ocenio i da je Sporazum dobar u delu koji se tice poljoprivrednih proizvoda, i da se uspesno ispregovaralo da se u pogledu zastite poljoprivrednih proizvoda sacuva 25 odsto nasih prehrambenih proizvoda. Vicepremijer je podsetio da tamo gde su druge zemlje morale posle prelaznog perioda od sest godina da u potpunosti liberalizuju poljoprivredu, mi smo uspeli da sacuvamo i zastitimo nasih 25 posto proizvoda iz prehrambene industrije.
SRBIJA - aktuelno
TADIC POLOZIO VENAC NA SPOMENIK NEZNANOM JUNAKU
BEOGRAD, 9 maja (Tanjug) - Predsednik Srbije Boris Tadic polozio je danas venac na spomenik Neznanom junaku na Avali, povodom 9. maja, Dana pobede nad fasizmom. "Pobeda nad fasizmom je najvece dostignuce ljudske civilizacije, jer je to pobeda i nad zlom u sebi! Slava antifasistickom pokretu Srbije! Nastavimo tim putem", upisao je Tadic u spomen knjigu, a prenela je Pres sluzba predsednika.
TADIC CESTITAO PUTINU IZBOR ZA PREMIJERA
BEOGRAD, 8. maja 2008. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadic cestitao je danas u svoje i u ime gradjana Srbije Vladimiru Putinu izbor za predsednika Vlade RF i izrazio uverenje da ce odnosi dve zemlje i dosadasnja uspesna saradnja dobiti novi zamajac, na dobrobit svih gradjana. Tadic je Putinu istovremeno zahvalio na odlicnoj saradnji koju su ostvarili za vreme dok je veoma uspesno obavljao duznost predsednika RF. "Izrazavam iskrenu zahvalnost u svoje i u ime gradjana Srbije, Vama licno i prijateljskom ruskom narodu za konstruktivnu i doslednu podrsku pravednoj borbi drzave Srbije za ocuvanjem suvereniteta i teritorijalnog integriteta", naveo je Tadic u cestitki. Tadic je ocenio da je izbor Putina za premijera "cvrsta garancija da ce Rusija nastaviti sa uspesnim razvojem na unutrasnjem i na medjunarodnom planu".
RUSIJA DODELILA TADICU ORDEN POVODOM DANA POBEDE
BEOGRAD, 8. maja 2008. (Beta) Ruska Federacija dodelila je orden predsedniku Srbije Borisu Tadicu povodom 9. maja, Dana pobede. Tadicu je orden urucio savetnik za pitanja drzave i crkve ruskog predsednika Boris Kukicev, receno je Beti u kabinetu predsednika Srbije. Orden povodom Dana pobede, Ruska Federacija je ustanovila na 50tu godisnjicu obelezavanja pobede nad fasizmom.
AMBASADOR BECOVIC POLOZIO VENAC NA GROB PALOG PILOTA
BEOGRAD, 9. maja (Tanjug) - Ambasador Srbije u Maroku dr Mehmed Becovic je povodom 9. maja - Dana pobede polozio venac na grob jugoslovenskog pilota Vladimira di Pauli koji je poginuo 12. marta 1943. godine u Drugom svetskom ratu kao pripadnik britanskog Ratnog vazduhoplovstva. Ambasador Becovic je venac polozio na vojnom groblju Komonvelta u Kazablanci gde su sahranjeni engleski piloti poginuli u toku Drugog svetskog rata.
URUCENO VISOKO FRANCUSKO ODLIKOVANJE
BEOGRAD, 9. maja (Tanjug) - Ambasador Francuske u Srbiji Zan-Fransoa Teral danas je u Beogradu urucio orden Reda umetnosti i knjizevnosti u rangu oficira srpskom filmskom reditelju Goranu Paskaljevicu zbog njegovog doprinosa svetskoj umetnickoj i kulturnoj bastini. "Francuska vam ovim ordenom ukazuje posebnu cast, a birajuci upravo 9.maj, Dan Evrope, zelimo da proslavimo evropske vrednosti demokratske Srbije kojima je vase delo prozeto", rekao je Teral na svecanosti u ambasadi Francuske. Ambasador Teral je istakao da Paskaljevicev opus "predstavlja autenticno, demokratsko i evropsko lice Srbije". Zahvaljujuci se na ukazanoj casti, Paskaljevic je rekao da je posebno dirnut odlukom da mu se dodeli ovo odlikovanje i naglasio da je "oduvek bio ubedjeni Evropljanin, jer je ocuvanje kulturne raznolikosti najveca vrednost Evrope". Orden Reda umetnosti i knjizevnosti u rangu oficira ustanovljen je 1957. godine i dodeljuje ga Ministarstvo kulture Francuske "osobama koje su se istakle stvaralastvom na polju umetnosti ili knjizevnosti i time doprinele francuskoj i svetskoj umetnickoj i kulturnoj bastini".
PROGRAM PREKOGRANICNE SARADNJE SA RUMUNIJOM
BEOGRAD, 9. maja (Tanjug) - Program prekogranicne saradnji sa Rumunijom jos jedan je u nizu projekata te vrste koje Srbija ostvaruje u okviru pretpristupne pomoci EU, izjavila je danas Tanjugu direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruzivanje EU Tanja Miscevic. Primenu dvogodisnjeg projekta, dogovorenog juce u zapadno rumunskom gradu Timisoaru i vrednog 23 miliona evra, finansirace EU putem Instrumenta za pretpristupnu pomoc - IPA i vlade dve drzave. "Mi smo do sada imali veoma uspesne projekte ove vrste sa Madjarskom, a ovo je prvi dvogodisnji projekat sa Rumunijom", rekla je Miscevic. Prekogranicnim programom sa Rumunijom bice obuhvaceni projekti za razvoj malih i srednjih preduzeca, zastitu zivotne sredine, poboljsanje i razvijanje infrastrukture, turizma, kulturne razmene i saradnje u oblasti istrazivanja. "Iz lokalnih zajednica sa obe strane granice okupljaju se gradjani koji zajednicki prave projekte i sa njima konkurisu" evropskim fondovima, objasnila je Miscevic. Cilj programa je da se postigne odrziv i uravnotezen ekonomsko-socijalni razvoj pogranicnih oblasti putem pospesivanja njihove ekonomske konkurentnosti i poboljsanja kvaliteta zivota zajednica koje zive u tim podrucjima. Miscevic je navela da su u fazi zakljucivanja i sporazumi medjugranicne saradnje sa Hrvatskom i Crnom Gorom.
SRBIJA – eu
TADIC: PONISTAVANJEM SSP ZALUPILA BI SE VRATA SRBIJI
BEOGRAD, 8. maja 2008. (Beta) Predsednik Srbije Boris Tadic izjavio je da bi se ponistavanjem SP EU "zalupila vrata Srbiji". Tadic je rekao da je clanstvo u EU od sustinske vaznosti za ekonmske ali i nacionalne interese Srbije. Srbija ce se, kako je naveo, kao clanica EU boriti za svoj principijelni stav kada je u pitanju Kosovo i nastojati da drzave koje ne zele da priznaju nelegalnu nezavisnost Kosova ubedi da to ne ucine. "Politicke stranke koje govore da je Sporazumom Srbija indirektno priznala nezavisnost Kosova, nisu u pravu i plase gradjane", kazao je. On je rekao da "samo otvorena Srbija" moze da resi probleme sa kojima se suocava i da je put prema EU put njene modernizacije. "Prvi put smo nadomak ukidanja viza i na tom putu ne smemo da zastanemo", i dodao da vec sledece godine Srbija moze da bude u bezviznom rezimu.
TADIC: PONOSAN SAM NA POTPISIVANJE SSP
SUBOTICA, 8. maja 2008. (Beta) Predsednik Tadic izjavio je da da je ponosan sto je ucestvovao u potpisivanju SP sa EU jer je rec o "istorijskom iskoraku ka evropskim integracijama". Tadic je istakao da ulazak zemlje u EU nije samo srpski nacionalni interes vec interes svih nacionalnih zajednica koje zive u Srbiji. On je porucio, komentarisuci jezik mrznje svojih oponenata, da je nemoguce voditi takvu politiku mrznje a da posle toga ne dodje i fizicko nasilje. Dodao je i da je ponudio da se iduce godine u Vojvodini odrzi predsednicka konferencija srednjoevropskih zemalja cime ce pokazati da u njoj vlada duh Evrope.
KOSTUNICA: PRVI POSAO NOVE VLADE PONISTAVANJE SSP
BEOGRAD, 8. maja 2008. (Beta) Predsednik Vlade Kostunica izjavio je da ce posle pobede na izborima odmah ponistiti SSP EU, jer nikada nece izdati Srbiju i Kosovo. Kostunica je istakao da ce prvi posao nove vlade i skupstine biti ponistavanje sporazuma sa EU jer je to "Solanin sporazum" i pokusaj da se Srbiji otme Kosovo. Prema njegovim recima, 11. maja se odrzavaju veoma vazni izbori na kojima Srbija treba da dobije drzavotvornu i nacionalno odgovornu vladu koja ce ostvariti cetiri veoma vazna cilja ocuvanje Kosova u sastavu Srbije, ulazak u EU ali samo sa Kosovom, razvoj Srbije i nastavak borbe protiv kriminala i korupcije. "Ucinicemo sve da Srbija bude jos snaznija, da bi svi ziveli bolje, mirno i prosperitetno", dodajuci da se bez Kosova ne moze ziveti."Ako izgubimo Srbiju i Kosovo mi mozemo kao cerga u EU, a mi nismo cerga, mi smo ponosna, stara drzava i ponosan i snazan narod", naglasio je on ponavljajuci da ce Srbija u EU uci cela "u svoj svojoj lepoti, sjaju i dostojanstvu". Nikada nijedan narod nije pristao da se odrekne svoje teritorije sto se trazi danas od Srbije, kazao je Kostunica i dodao da je "laz" kada se kaze da ce tako biti dobro za Srbiju. On je dodao da Srbija postuje sve zakone i da ne dopusta da se krsi Povelja UN i naveo da nikada nece pristati na ponizavajuce potpise."U ovom trenutku uz Srbiju je, pored Rusije, jos 150 zemalja. To potvrdjuje da je Srbija na strani gde je pravo pravda i istina" porucio je Kostunica.
EU I SRBIJA POTPISALI SSP - NIKAKAV TAJNI PAPIR NE POSTOJI
BRISEL, 8. maja 2008. (Beta) Ovlasceni celnici EU i Srbije su 29.aprila u Luksemburgu javno potpisali SSP i privremeni trgovinski sporazum, a tada nije potpisan, niti utanacen nikakav "tajni" ili "javnosti nepoznat papir", rekli su zvanicnici Unije u Briselu. Potpisivanje bilo kakvih "tajnih nagodbi", kako je podvuceno, ne dozvoljavaju propisi i zakonski postupak u EU, a o sporazumu sa Srbijom su vodjeni pregovori dve strane i oni su potpisani na potpuno isti nacin kao sto je to ucinjeno i sa Hrvatskom, Makedonijom, Bosnom i Albanijom. Zvanicnici u Briselu su to rekli zamoljeni da se osvrnu na izjavu srpskog premijera Vojislava Kostunice da je, uz sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju potpisan i "jedan prateci sporazum koji jos uopste nismo videli", uz ocenu da je rec o "pokusaju velike prevare". Funkcioneri u EK i SM EU su predocili da su SSP i privremeni trgovinski sporazum javni dokumenti, u koje svi gradjani mogu imati uvida jer se nalaze na web stranici SM EU. Funkcioneri slovenackog predsednistva EU i zvanicnici u Evropskoj komisiji su podvukli da je cin potpisivanja sporazuma u Luksemburgu bio javan, a potpisani dokumenti, koje su prethodno parafirali visoki zvanicnici srpske vlade, se moraju dati na odobrenje i parlamentima Srbije i zemalja clanica EU, kao i Evropskom parlamentu. Direktor Jedinice za sporazume u Evropskoj komisiji Filip Evans je Beti stavio do znanja da su i vlada u Beogradu, isto kao i Evropska komisija i vlade zemaljaclanica EU bile potpuno upoznate s tokom, sadrzinom pregovora i njihovim "tehnickim okoncanjem", kad je na sporazum o stabilizaciji i privremeni trgovinski sporazum stavljen paraf, a potom i potpis. Jedinica za sporazume u Evropskoj komisiji je jedina ovlascena ustanova koja raspolaze i clanicama EU stavlja na raspolaganje sve sporazume i ugovore koje je Evropska unija sklopila unutar sopstvenog okvira ili sa trecim zemljama ili partnerima. Evans je objasnio da svi sporazumi takve vrste moraju proci postupak usaglasavanja u parlamentima clanica EU i Evropskom parlamentu.
KOSACOV: RUSIJA NIJE PODRZALA POTPISIVANJE SSP
BEOGRAD, 8. maja 2008. (Beta) Predsednik Spoljnopolitickog odbora Drzavne Dume Ruske Federacije Konstantin Kosacov izjavio je danas da nije istina da je Rusija podrzala potpisivanje SP izmedju Srbije i Evropske unije (EU). "Kada neko predlaze Srbiji da udje u EU na kolenima, to ne moze da bude izbor Srbije. I, ako neko pokusava da oduzme Srbiji parce zemlje i na taj nacin joj olaksa ulazak u EU, to ne moze da bude izbor Srbije. Kosovo je Srbija podrzacemo Srbiju", rekao je Kosacov na zavrsnom mitingu koalicije DSSNS na Trgu Republike. Kosacov, koji je i funkcioner vladajuce Jedinstvene Rusije, rekao je da buduce clanstvo Srbije u EU ne bi trebalo da se resava u Briselu ili u Vasingtonu, nego samo u Srbiji.
"Danas smo zajedno sa srpskim narodom, u tesko vreme kada pokusavaju da oduzmu Srbiji Kosovo. Zajedno smo i to da ne namecemo Srbiji neki izbor, nego smo zajedno da pruzimo Srbiji sansu da napravi svoj izbor", kazao je Kosacov, ciji je govor povremeno prekidan skandiranjem "Rusija". On je naveo da je u Srbiju dosao da bi podrzao DS u ime Jedinstvene Rusije i da prenese pozdrav lidera partije i ruskog premijera Vladimira Putina srpskom narodu. Kosacov je podsetio da se sutra obelezava Dan pobede nad fasizmom i da su se Srbija i Rusija zajedno borile u Drugom svetskom ratu protiv fasista. Dodao je da su i danas, kao i za vreme Drugog svetskog rata, narodi Rusije i Srbije ponovo zajedno i da Rusi u potpunosti podrzavaju borbu Srbije za Kosovo. Na mitingu je procitana poruka ruskog premijera Putina, koju je ovaj uputio lideru DS i premijeru Vojislavu Kostunici pre nekoliko dana, dok je bio na funkciji predsednika Rusije.
PETERING I BAROZO: SRBI IMAJU PRILIKU DA SE IZJASNE ZA EVROPU
LJUBLJANA, 8. maja 2008. (Beta) Predsednik Evropske komisije Zoze Manuel Barozo i predsednik Evropskog parlamenta HansGert Petering porucili su danas u Ljubljani da Srbi imaju sada priliku da se izjasne da li zele u Evropu ili ne.Predsednici Evropske komisije i Evropskog parlamenta, zajedno sa slovenackim premijerom i predsedavajucim EU Janezom Jansom, ucestvovali su u javnoj raspravi u okviru foruma o temeljima i buducnosti EU. Govoreci o Srbiji, koja je nedavno potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju s EU i u kojoj se 11. maja odrzavaju parlamentarni i lokani izbori, Barozo i Petering naglasili su da su Srbi prosli kroz tezak period. "Gradjani Srbije sada imaju priliku da odluce da li zele da zive u Evropi ili ne", rekao je na forumu Barozo i dodao da Srbi tu odluku moraju sami doneti.
Barozo je istakao da je evropska buducnost za Srbiju i Balkan moguca ukoliko budu izabrali put demokratije. Slovenacki premijer Janez Jansa, govoreci o zahtevu Brisela da Srbija Haskom tribunalu izruci Radovana Karadzica i Ratka Mladica koji su optuzeni za ratne zlocine, naveo je da nije nije rec o tome da EU istrajava na principima koji nemaju veze sa realnoscu, vec o temeljnim pitanjima mira i bezbednosti u regionu."Bez toga nece biti trajnog pomirenja, temelja suzivota i mirnog zivota u tom delu Evrope", naglasio je slovenacki premijer i dodao da ce mogucnost izrucenja haskom sudu biti utoliko veca ukoliko budu uticajnije proevropske snage u Srbiji. Predsednik Evropskog parlamenta Petering je bitku izmedju proevropskih i nacionalistickih snaga u Srbiji nazvao "pitanjem mira i rata", i rekao da ce se EU zalagati za sirenje miroljubivog uticaja.
LJUBLJANA: POTPISIVANJE SSP PRAVA ODLUKA BEOGRADA
BEOGRAD, 9. maja 2008. (Beta) Povodom Dana Evrope, Slovenija, kao predsedavajuca Evropke unije, izrazila je iskreno zadovoljstvo sto je Srbija potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruzivanju, navodeci da to predstavlja prvi konkretan korak koji je Srbija ostvarila na svom evropskom putu.U saopstenju ambasade Slovenije u Beogradu dostavljenom Beti, navodi se da to otvara mogucnost za sledeci korak, a to je sticanje statusa drzave kandidata za clanstvo EU."Cvrsto smo uvereni da su to prave odluke za buducnost ovog drustva, koje ulivaju optimizam pre svega mladim generacijama, koje uvazavaju evropske vrednosti i koje vode ka otvorenom drustvu i pozitivnim promenama", navodi se u saopstenju.
Slovenija podseca da tokom svog predsedavanja posvecuje posebnu paznju procesu prosirenja EU, narocito pridruzivanju Srbije i ostalih drzava zapadnog Balkana. "Tokom tog procesa Slovenija zeli da im bude partner i saveznik i da im na taj nacin pruzi podrsku na njihovom putu ka Evropi", porucila je zvanicna Ljubljana povodom Dana Evrope. U saopstenju se navodi i da Srbija ima sve potrebne intelektualne, kulturne i administrativne potencijale da uspesno dovrsi zapocete reforme, koje su neophodne u toku procesa pridruzivanja EU."Taj proces ce, uz strucnu i finansijsku pomoc evropskih institucija, biti laksi i brzi. Od 2000. godine na ovamo Evropska unija je vec pruzila finansijsku pomoc Srbiji u iznosu od skoro dve milijarde evra", navodi se.
U saopstenju se podseca da je Dan Evrope i dan pobede demokratskih snaga nad totalitarnim rezimima XX veka. "Osnova demokratije su demokratski izbori i mi smo uvereni da ce predstojeci izbori u Srbiji proteci u miru i u skladu sa evropskim standardima, kao i da ce na njih izaci sto veci broj glasaca", navodi se u saopstenju.
vanredni parlamentarni izbori
RUPEL: SNAGE PROSLOSTI JOS ZNACAJAN FAKTOR U SRBIJI
LJUBLJANA, 8. maja 2008. (Beta) Slovenacki ministar inostranih poslova Dimitrij Rupel izjavio je veceras da su snage proslosti u Srbiji jos znacajan faktor i ocenio da one deluju iz pozadine kao drzava u drzavi.Ucestvujuci na forumu "Evropa", Rupel je naglasio da su te snage stajale iza atentata na bivseg premijera Zorana Djindjica, kao i da stite haske optuzenike Radovana Karadzica i Ratka Mladica. Slovenacki ministar izrazio je nadu da ce "siva zona, koju zovemo zapadni Balkan, konacno doci sebi", ocenivsi da postoje mogucnosti za pobedu proevropskih snaga na izborima u Srbiji.
Ministar inostranih poslova Madjarske Kinga Genc takodje je izrazila nadu da ce proevropske snage pobediti u Srbiji, dodajuci da ce bez obzira na rezultate izbora, u Srbiji pre ili kasnije pobediti snage koje su svesne prednosti evropske buducnosti.Gencova je jos rekla da evropska integracija donosi resenja za brojne do sada neresive probleme. Bivsi koordinator Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope Erhard Busek kazao je da se Srbija suocava sa otezanom transformacijom, i da mora "preraditi" brojne traume iz svoje proslosti i konacno odrasti, za sta je, kako je rekao, potrebno vreme.
"Inace spadam u kriticare, ali moramo biti pozitivni", rekao je Busek. Vodja socijalista u Evropskom parlamentu Martin Sulc bio je kritican u pogledu ponasanja EU kod proglasenja nezavisnosti Kosova, zbog toga sto je EU, kako je kazao, pristala da pitanje priznanja i nepriznanja prepusti pojedinim drzavama clanicama i njihovim pojedinacnim interesima.On je pohvalio Sloveniju i njenog ministra spoljnih poslova Rupela sto je na nivou Unije ipak postignut visoki nivo jedinstva u pogledu Kosova, kao i za postizanje dogovora o slanju misije EU na Kosovo. Sulc je izrazio nadu da ce ta misija biti uspesna jer "stvari, ipak, nisu tako dramaticne kao sto su se neki bojali".
SUTRA GLASANJE U CETIRI ZEMLJE
BEOGRAD, 9. maja 2008. (Beta) Drzavljani Srbije koji zive u Velikoj Britaniji, Kanadi, Portugalu i SAD moci ce da glasaju na izborima sutra, dan pre odrzavanja izbora na drugim birackim mestima u inostranstvu i u Srbiji. Biracka mesta u inostranstvu bice otvorena od 7.00 do 20.00. Biracka mesta u Kanadi bice otvorena 10. maja u generalnom konzulatu Srbije u Torontu, ambasadi u Otavi, prostorijama pocasnog konzulata Srbije u Vankuveru i srpskoj parlamentarnoj crkvi Svete Trojice u Montrealu. U Portugalu je obezbedjeno izjasnjavanje biraca u ambasadi u Lisabonu, a u Velikoj Britaniji u ambasadi u Londonu. U SAD ce biti otvoreno sest birackih mesta u ambasadi u Vasingtonu, generalnim konzulatima u Cikagu i Njujorku, Kulturnom centru Sveti Sava i crkvi Sveti Sava. U inostranstvu ce biti otvoreno ukupno 75 birackih mesta u 40 zemalja sveta, a pravo glasa ima 51.211 biraca. U Hrvatskoj ce biraci moci da glasaju na tri, u Crnoj Gori na sedam, a u BiH na dva biracka mesta.
MINISTARSTVO DIJASPORE POZIVA GRADJANE DA IZADJU NA IZBORE
BEOGRAD, 8. maja 2008. (Beta) Ministarstvo za dijasporu pozvalo je danas gradjane u inostranstvu da izadju na izbore u nedelju 11. maja u sto vecem broju. Kako se navodi u saopstenju Ministarstva, sto veca izlaznost gradjana je veoma bitna zbog presudnog znacaja izbora za buducnost Srbije. Izbori ce se u inostranstvu odrzati na 75 biracckih mesta.
PRIVREMENE INSTITUCIJE NA KOSOVU NECE BLOKIRATI IZBORE
BEOGRAD, 8. maja 2008. (Beta) Politicki savetnik kosovskog premijera Dukadin Gorani izjavio je danas da glasanje Srba na Kosovu nije politicki prihvatljiva opcija za Pristinu, ali da izborni proces nece biti zaustavljen. "Na formalnom nivou glasanje na Kosovu je shvaceno kao politicki neprihvatljivo, ali to ne znaci da ce se nesto preduzeti. Kosovska skupstina i UNMIK su rekli svoje, ali nece spreciti glasanje, jer bi tako nesto bilo potpuno nedemokratski", rekao je Gorani za Radio Beograd 202.Dodao je da ce glasanje "verovatno biti tolerisano", iako Pristina i medjunarodna zajednica smatraju da su izbori neprihvatljivi, nevazeci i strani. "Nece doci do neke drame i ko god smatra da treba da glasa, on ce to i uraditi", kazao je.
KIM - aktuelno
TACI: VREME DA KOSOVO STANE NA SVOJE NOGE
LJUBLJANA, 9. maja 2008. (Beta) Kosovski premijer Hasim Taci rekao je danas da izbori u Srbiji ne mogu uticati na status Kosova kao nezavisne i suverene drzave i clanice medjunarodne zajednice. Taci je govorio na Evropa forumu, dvodnevnom skupu koji se danas zavrsava u Ljubljani. Juce, prvog dana skupa, govorili su i predsednik Evropske komisije Zoze Manuel Barozo, predsednik Evropskog parlamenta HansGert Petering, slovenacki premijer Janez Jansa i predsednik Danilo Tirk.
Kosovo se, prema Taciju, vec danas usmerava prema Evropskoj uniji (EU) i NATO, ali o datumu moguceg ulaska se jos ne moze govoriti, a "prioritet (kosovske) vlade je uspostavljanje pravne drzave". Predsednik Vlade Kosova je naveo da misiji Ujedinjenih nacija (UN) istice vreme boravka na Kosovu i da je sada vreme da se Kosovo "postavi na vlastite noge". "Prvi korak ce biti napravljen 15.juna kada pocne da vazi novi, moderni kosovski Ustav", rekao je Taci.Prema njegovim recima, od odluke Srba na izborima zavisi samo to kako ce oni ziveti u buducnosti.
Dodao je da je "najbolji izbor za Srbiju da radi i misli na buducnost, na demokratiju i napredak". Taci je naveo da "na novom Kosovu niko nece biti diskrimisan" i izrazio uverenje da se pripadnici manjina na Kosovu danas osecaju bezbednim. Kao jedan od glavnih izazova sa kojima se Kosovo danas susrece je, prema njegovim recima, obezbedjenje sto brzeg ekonomskog razvoja i dobrog zivota svih gradjana. "Privredni razvoj, uspostavljanje pravne drzave i privlacenje investitora to su kljucni zadaci", rekao je Taci i dodao da su za strane investitore najinteresantniji energetika, infrastruktura i turizam.
SHEFER: SPANIJA MOZE DA BUDE U KFORU IAKO NE PRIZNAJE KOSOVO
MADRID, 8.maja 2008. (BetaAFP) Odluka Spanije da ne prizna nezavisnost Kosova ni u cemu ne sprecava njeno ucestvovanje u Kforu, medjunarodnim snagama na Kosovu, izjavio je veceras u Madridu generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer (Jaap de Hoop Sceffer)."NATO se ne mesa u priznavanje, to nije njegova misija i stav Spanije po tom pitanju nije uopste neuskladjen," rekao je de Hop Shefer na zajednickoj konferenciji za novinare sa spanskim ministrom inostranih poslova Migelom Anhelom Moratinosom."Priznavanje (nezavisnosti Kosova) je legitiman stav, a isto tako legitiman stav je i nepriznavanje", rekao je on.Shefer je podvukao da su trupe Kfora na Kosovu tamo rasporedjene da "donesu bezbednost i stabilnost svim Kosovarima bili oni Srbi ili Albanci, manjina ili vecina".
Od 192 clanice UN, oko cetrdeset je do sada priznalo nezavisnost koju je Kosovo proglasilo 17. februara, medju njima SAD i vodece zemlje Evropske unije, dok se tome protivi Srbija uz podrsku Rusije, navodi AFP. Spanija, suocena sa baskijskim separatizmom u Kataloniji, protivi se nezavisnosti Kosova i smatra da je to jednostrano proglasenje suprotno medjunarodnom pravu i u tome vidi potencijalan izvor tenzija na Balkanu.Uprkos tom stavu spanska vlada je odlucila da zadrzi svojih 585 vojnika u sastavu Kfora sto je dovelo do kritika u zemlji da je taj stav neprincipijelan.
RIKER: IZBORI DOPRINOS STVARANJU PARALELNIH INSTITUCIJA
PRISTINA, 9. maja 2008. (Beta) Sef UNMIKa Joahim Riker izjavio je danas da je odrzavanje lokalnih izbora Srbije na Kosovu 11. maja "neprihvatljivo" i da je cilj tih izbora stvaranje "paralelnih nelegalnih i nelegitimnih struktura Srbije". Govoreci na pocetku rasprave koju je organizovao Projekat za etnicke odnose SAD, Riker je pohvalio odnos gradjana Kosova prema pitanju izbora. "Mislim da narod Kosova nereagujuci na to pokazuje zrelost", rekao je sef UNMIK. Riker je ponovio da je odrzavanje lokalnih izbora Srbije na Kosovu u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 UN i da njihovi rezultati nisu validni. Isticuci da se UNMIK na severu Kosova, gde mahom zive Srbi, suocava sa izazovima, Riker je rekao da se razgovora sa kosovskim Srbima i vlastima u Beogradu, ali da nema rezultata.
SAKASVILI: GRUZIJA NEMA NAMERU DA PRIZNA KOSOVO
MOSKVA/BATUMI, 8. maja 2008. (Beta) Predsednik Gruzije Mihail Sakasvili izjavio je danas da Gruzija ne namerava da prizna nezavisnost Kosova i da je odluka o nezavisnosti bila "ishitrena"."Mi jasno govorimo da nismo imali nameru i ne nameravamo da priznamo (nezavisnost Kosova)", rekao je on novinarima u Batumiju. Prema njegovim recima, to nije bio najbolji izlaz iz situacije. "Bilo je neophodno da se Srbima da vise vremena i da se vise vremena posveti pregovorima. Sa Kosovom su malo pozurili", rekao je Sakasvili, a prenosi ruska agencija ItarTas. Dve gruzijske separatisticke republike Abhazija i Juzna Osetija traze priznavanje nezavisnosti, navodeci da imaju ista prava kao i Kosovo.